Human touch in a pandemic world. Impact and Interventions.

Ljudski dodir tokom pandemije. Uticaj i delovanje.

Pandemija COVID-19 unela je radikalne promene u naš život, negde u manjoj a negde u većoj meri. Izmenila je način na koji radimo, idemo u školu, družimo se, pa čak i kako kupujemo osnovne namirnice. Od svega navedeneog, možda najviše promena vidimo u načinu na koji se odnosimo prema drugima.

"Tri od četiri ispitanika navodi da su tokom izolacije shvatili koliko je fizički dodir važan za zdravlje"

Dodir tokom pandemije: ograničen, ali važniji nego ikada ranije

Nova studija pokazuje da je dodir i dalje veoma važan za ljude širom sveta – uprkos virusu ili možda baš zbog njega. Prošlogodišnje istraživanje otkrilo je da 87% ljudi veruje da je ljudski dodir ključ srećnog, ispunjenog života. Ovogodišnja studija pokazuje da je taj broj blago porastao na 88%. Dalje, tri od četiri ispitanika navode da su tokom izolacije shvatili koliko je fizički dodir važan za zdravlje. Kao što podaci pokazuju, sve smo više svesni važnosti dodira u našem životu sada kada više ne možemo da stupamo u kontakt tako slobodno kao ranije, kada interakcija nije zahtevala složene mentalne proračune oko nivoa rizika. Ukratko, prisilna izolacija je istakla značaj ljudskog dodira za zdravlje i blagostanje.

"Više od dve trećine ispitanika navodi da danas postoji više prepreka za ljudski dodir u odnosu na pre godinu dana."

Nove prepreke za ljudski dodir

Pre pandemije, ljudi bi imali manje kontakta sa drugima kada ne bi imali vremena ili kada nisu bili sigurni koja vrsta dodira je primerena u kojoj situaciji. Novi rezultati pokazuju da ove tradicionalne barijere danas gube na značaju. Generalno posmatrano, sve veći broj ljudi više vremena provodi kod kuće, i manje su zauzeti. Takođe ih manje brinu socijalne norme, s obzirom na to da većina zna da prilikom dodira postoji rizik od zaraze. Međutim, danas postoji više prepreka za dodir nego ikad ranije. Više od dve trećine ispitanika reklo je da danas postoji više barijera za dodir u odnosu na pre godinu dana.

Podaci pokazuju da smo kao društvo za sada prihvatili ove barijere i nismo u potrazi za drugim oblicima dodira. Četiri od pet ispitanika iz celog sveta je navelo da izbegava rituale poput rukovanja, ljubljenja ili kratkih zagrljaja. To se posebno odnosi na teško pogođene zemlje poput Brazila, Južne Afrike, Italije i Francuske, što pokazuje da su ljudi koji žive u zemljama koje su teško pogođene pandemijom posebno oprezne u pogledu ljudskog dodira.

Prisutnost ljudskog dodira u svetu tokom pandemije

U stvari, mnogi ispitanici rekli su da tokom pandemije imaju manje dodira kako sa osobama iz užeg ili unutrašnjeg kruga (porodica, partneri ili bliski prijatelji), tako i spoljašnjeg kruga koji čine kolege, poznanici, komšije. Više od trećine ispitanika je reklo da imaju manje dodira sa ljudima iz unutrašnjeg kruga, dok je 40% reklo da manje stupaju u fizički kontakt sa osobama iz spoljašnjeg kruga. Očekuje se da se dodir sa ljudima iz spoljašnjeg kruga dodatno smanji, jer se sve više ljudi izoluje i ograničava fizički kontakt na osobe iz domaćinstva. Smanjenje broja kontakta u najužem krugu u početku može izgledati kontraintuitivno, ali ne i kad se uzme u obzir broj ljudi koji žive sa starijim osobama, osobama sa narušenim imunitetom ili drugim osobama koje bi bile izloženi velikom riziku ako bi se razbolele, kao i činjenica da većina ljudi ne žive u istom domaćinstvu sa svojim bliskim prijateljima. Pored toga, u zemljama poput Italije, Južne Afrike i Južne Koreje, gde su na snazi bile stroge restriktivne mere, zabeleženo je značajno manje dodira u unutrašnjem, ali posebno u spoljašnjem krugu. U Italiji je više od polovine ispitanika navelo da im se broj fizičkih dodira sa osobama iz spoljašnjeg kruga smanjio u odnosu na prošlu godinu. U Južnoj Koreji 49% ispitanika je takođe reklo da je došlo do smanjenja tog broja, a u Južnoj Africi 46%. Južna Koreja je posebno zanimljiva jer su ljudi koji žive u toj zemlji i ranije imali manje kontakata u odnosu na druge zemlje, zbog čega je smanjenje broja dodira kod njih još dramatičnije.

Iznenađujuće je, međutim, da je oko polovine ispitanih ljudi reklo da se kod njih broj ljudskog dodira tokom pandemije nije značajno promenio. Ukupno 46% ispitanika na globalnom nivou je reklo da se broj dodira sa osobama iz unutrašnjeg kruga nije promenio u proteklih godinu dana, dok je 51% reklo da se broj dodira sa osobama iz spoljašnjeg kruga nije promenio. Da bismo razumeli takvu situaciju, moramo pažljivije da pogledamo podatke koji otkrivaju važne geografske razlike u broju dodira. U Nemačkoj, Australiji, Velikoj Britaniji i SAD-u ponašanje ljudi u vezi sa fizičkim dodirom se promenilo manje nego u drugim zemljama. Uprkos ozbiljnosti epidemije, manje ljudi je navelo promene u broju dodira sa osobama iz spoljašnjeg kruga, u poređenju sa drugim zemljama. U Nemačkoj je skoro dve trećine ljudi reklo da se njihov broj dodira sa osobama iz spoljašnjeg kruga nije promenio u poslednjih godinu dana. U Australiji, Velikoj Britaniji i SAD, više od polovine ispitanika je reklo isto. Jedno objašnjenje bi bile kulturološke razlike. Na osnovu našeg prethodnog globalnog istraživanja znamo da su Nemačka, Velika Britanija, Australija i SAD zemlje gde ljudi u najmanjoj meri ostvaruju fizički kontakt, pa je i očekivano da kod njih nema puno promena u ponašanju. Takođe je moguće da je u ovim zemljama došlo do manje primetnih promena u ponašanju ljudi zbog njihove sumnje u ozbiljnost pandemije i potrebu za restriktivnim merama.

Konačno, neke grupe su tokom pandemije imale više fizičkog kontakta nego ranije. Ljudi koji žive u domaćinstvima sa najmanje jednim detetom, kao i mladi od 16 do 19 godina, su skoro dva puta više navodili veći broj fizičkog kontakta sa najužim krugom (u poređenju sa drugim grupama), što nije iznenađujuće s obzirom na to da mnoge porodice sada provode više vremena zajedno. Međutim, mladi i samohrani roditelji takođe su gotovo dvostruko češće u kontaktu sa osobama iz šireg kruga. Čini se da je kod ovih grupa potreba za kontaktom sa ljudima i dodirom mnogo veća od straha od virusa ili prenošenja virusa na one koji bi mogli biti izloženiji riziku.

„Izolacija mi daje do znanja koliko je dodir važan za naše zdravlje.“

„Zbog izolacije čeznem za dodirom više nego ikada ranije.“

„Zbog izolacije se osećam usamljenije nego ikada ranije.“

„Nedostaje mi dodir i moram da nadoknadim propušteno kada se ova kriza završi.“

„Izolacija me je navela da razmislim o tome sa kim ili koliko često ostvarujem fizički kontakt.“

"Svaki drugi čovek na planeti oseća se usamljeno zbog prinudne izolacije."

Usamljeni ljudi navode da nemaju dovoljno zagrljaja

Razlike između onih koji se osećaju usamljeno i onih koji se ne osećaju usamljeno
„Često poželim da mogu da se grlim sa drugim ljudima.“

Lišeni dodira i usamljeni: samci, samohrani roditelji i stariji od 50 godina

Iako možemo da uočimo razlike među zemljama na osnovu njihovog pristupa pandemiji, podaci NIVEA istraživanja pokazuju da individualne okolnosti takođe imaju značajnu ulogu u blagostanju ljudi tokom krize, bez obzira na to gde žive. Koliko je osoba stara, da li živi sama ili sa drugim ljudima i da li je roditelj su faktori koji utiču na fizičko i mentalno zdravlje i sposobnosti da se putem dodira povežu sa drugima. Kao što i ilustruju podaci, neke grupe su više pogođene od drugih.

 

Usamljeni ljudi

Prva grupa ljudi na koje su pandemija, a zatim i izolacija, negativno uticale su oni koji navode da su usamljeni. Prema istraživanju, u pitanju je značajan deo globalne populacije. Zbog prisilne izolacije jedno od dvoje ljudi širom sveta oseća se usamljeno, ponekad čak i usamljenije nego ikada ranije u životu. Podaci takođe ukazuju na snažnu vezu između usamljenosti i dodira: 81% ispitanika koji navode da se često osećaju usamljeno žele više zagrljaja u poređenju sa 45% koji su rekli da se ne osećaju usamljeno. Izgleda da se povezanost između dodira i usamljenosti povećava sa godinama i više je prisutna u jednočlanim domaćinstvima. Jasno je da se nedostatak ljudskog dodira može posmatrati kao uzrok usamljenosti, dok fizički kontakt može pomoći u njegovom smanjenju.

Život u zemljama gde je fizički dodir manje prisutan

Ova veza između usamljenosti i dodira posebno je vidljiva u zemljama sa društvenim normama prema kojima je fizički dodir manje zastupljen. U Nemačkoj je gotovo devet od deset ljudi koji se često osećaju usamljeno navelo da želi više zagrljaja, u poređenju sa samo 43% onih koji se ne osećaju usamljeno. Alarmantna razlika od 44 procenta pokazuje u kojoj meri usamljenost negativno utiče na ljude. U Australiji, Velikoj Britaniji, SAD-u i Južnoj Koreji razlika je bila nešto niža, ali ipak izuzetno visoka (oko 40 procentnih poena). Suprotno tome, veza je slabija u zemljama gde je ljudski dodir više pristuan u svakodnevnom životu, poput Brazila (razlika od 21 procentna poena), Italije (razlika od 28 procentnih poena) i Francuske (razlika od 33 procentna poena). Ovi brojevi treba da nas podsete da ne zaboravimo na ljude koji mogu da budu usamljeni i da ih kontaktiramo, posebno u zemljama u kojima dodir nije česta pojava u svakodnevnom životu. Dodir koji ljudi primaju - čak i ako je to samo svakodnevno rukovanje sa poštarom - igra još važniju ulogu u borbi protiv usamljenosti.

Samci i samohrani roditelji

Druga grupa koja je teško pogođena restriktivnim merama i izolacijom su oni koji žive u manjim domaćinstvima, odnosno samci i samohrani roditelji. Troje od četvoro ljudi koji žive sami rekli su da fizički dodir nije svakodnevna pojava u njihovom životu, a više od polovine navodi da se često osećaju usamljeno. Za samohrane roditelje ovaj procenat je još veći: skoro dve trećine. Samohrani roditelji su takođe češće naveli da žele da mogu da dobiju više zagrljaja od drugih - 69%, u poređenju sa globalnim prosekom od 61%. Bez druge odrasle osobe u domaćinstvu sa kojom bi podelili obaveze i brigu o deci, kao i obaveze u  vezi sa nastavom na daljinu ili barem zajedno prolazili kroz ovaj stresan period, odraslima koji žive u manjim domaćinstvima je zaista teško.

Ljudi starosti između 50 i 69 godina

Naročito su pogođeni osobe starosti 50-69 godina, koje danas gotovo da nemaju dodira sa ljudima van svoje kuće. Prema dnevnicima koje su ispitanici vodili tokom istraživanja, jedna trećina ljudi starosti 50-69 godina nije imala fizički kontakt tokom cele nedelje pre intervjua. Gotovo tri od četiri osobe navele su da danas ima više prepreka za fizički dodir nego pre godinu dana, više od globalnog proseka. Zanimljivo je, međutim, da je samo 57% ljudi iz ove grupe istaklo da želi više zagrljaja, što je niže od globalnog proseka koji je 61%. Ovaj podatak sugeriše da su mnogi stariji ljudi prilagodili očekivanja realnosti u kojoj se nalaze.

Tinejdžeri

Za razliku od već pomenutih grupa, postoji grupa koja je relativno otporna na aktuelnu krizu, a to su tinejdžeri. Za skoro trećinu ispitanika starosti 16-19 godina broj dodira sa njima bliskim osobama povećao se od početka pandemije – verovatno zato što provode više vremena sa porodicom, uživaju u druženju sa roditeljima i braćom i sestrama i zajedno sa njima prevazilaze krize i izazove. Oni češće nego druge grupe kažu da su se njihovi odnosi sa onima sa kojima imaju fizički kontakt produbili (72% u odnosu na globalni prosek od 62%). Takođe oni mnogo češće u poređenju sa drugim grupa kažu da više vremne provode na društvenim mrežama nego ranije (82%, u poređenju sa globalnim prosekom od 61%). Čini se da za ovu grupu ove aktivnosti – više vremena sa porodicom i bliskim osobama i veća upotreba društvenih mreža – donekle nadoknađuju poremećaj njihove uobičajene rutine i nedostatak dodira sa ljudima van kuće.

"Svaka treća osoba navodi da je trenutni nivo ljudskog dodira u njihovom ljudskom živoru previše nizak."

Kako nadoknaditi izgubljeno vreme u post-pandemijskoj budućnosti

Iako pandemija nije gotova, ljudi širom sveta sa nestrpljenjem čekaju budućnost u kojoj će biti više mogućnosti za ljudski dodir. Nakon mnogo meseci provedenih u karantinu i prisilne društvene izolacije, podaci NIVEA istraživanja pokazuju da je pandemija ukazala na važnost dodira u našem životu i da bi mogla da bude lek protiv usamljenosti – mada će se način na koji ostvarujemo veze putem dodira verovatno promeniti u skorijoj budućnosti.

Prema dostupnim podacima, za ljudski dodir u postpandemijskom svetu biće važniji kvalitet od kvantiteta – drugim rečima, dodir sa bliskim ljudima. Više od trećine ispitanika iz celog sveta očekuje da češće ima dodir sa bliskim osobama kada se kriza završi. Ljudi takođe očekuju da će imati sve manje dodira sa osobama iz takozvanog spoljašnjeg kruga kako naše trenutne promene ponašanja budu postale trajne navike. Gotovo polovina ljudi u Brazilu, Južnoj Africi, Velikoj Britaniji, SAD-u i, naročito, u Italiji, očekuje da će imati više dodira sa najbližim osobama nakon krize, možda zato da bi se nadoknadilo izgubljeno vreme. Međutim, iako se očekuje da se dodir sa osobama koje nam nisu bliske smanji u odnosu na period pre pandemije, četvrtina mladih starosti 16-19 godina iz celog sveta čak dugoročno očekuje više dodira sa ljudima van njihovog užeg kruga ljudi. Nema sumnje, oni moraju mnogo toga da nadoknade i očigledno su nestrpljivi da dožive više dodira čim budemo mogli da srušimo zidove koje smo podigli zbog pandemije.

U svim grupama pandemija je dovela do toga da ljudi čeznu za dodirom „koža na kožu“, slično kao što i mi osećamo glad za hranom. U svim zemljama koje su učestvovale u istraživanju svaka treća osoba rekla je da je trenutni nivo ljudskog dodira u svakodnevnom životu prenizak, a troje od pet ispitanika želi da nakon krize nadoknadi trenutni nedostatak dodira. Pored toga, podaci pokazuju da ljudi jako čeznu za više ljudskog dodira nakon krize u visoko socijalnim zemljama koje su teško pogođene pandemijom, kao što su Brazil i Italija. Više od tri od četiri Brazilaca i skoro tri od četiri Italijana naveli su da zbog izolacije više nego ikad ranije žude za fizičkim kontaktom. Da li je to uopšte čudno? Niko od nas verovatno neće zaboraviti slike praznih ulica i napuštenih kafića tokom karantina u Italiji.

"U budućnosti nećemo uzimati trenutke koje provodimo sa drugim ljudima zdravo za gotovo."

Ponovo cenimo moć dodira

Jedno je jasno: možda će biti potrebno vreme da ponovo osetimo dodir u istoj meri kao i pre pandemije. Pandemija je već ostavila traga na našim srcima i umovima – a takođe i na našoj koži. Sada znamo kakav je osećaj kada ne možemo da dodirnemo one koje volimo, i kako izgleda izolacija i usamljenost kada dodira nema. Ako smo išta shvatili tokom krize, to je moć koju dodir ima, kao i njegov uticaj na emotivno, fizičko i mentalno zdravlje. U budućnosti, kada budemo mogli da se zagrlimo, rukujemo ili mazimo bez straha, ove trenutke povezanosti nećemo uzimati zdravo za gotovo. Provodićemo više vremena sa voljenima, učvrstićemo naše  veze i još jednom se povezati putem dodira.

O istraživanju

NIVEA istraživanje je sproveo nezavisni istraživački institut Mindline putem interneta. U istraživanju je učestvovalo 11.706 ljudi u sledećih 9 zemalja (približno 1.000 ispitanika po zemlji): Australija, Brazil, Francuska, Nemačka, Italija, Južna Afrika, Južna Koreja, Velika Britanija i SAD. Ispitanici u anketi bili su starosti između 16 i 69 godina i činili su reprezentativan uzorak na osnovu pola, starosti, regiona i profesionalnog statusa. Baza podataka za istraživanje obuhvatila je period od aprila (17. nedelja) do avgusta (32. nedelja) 2020. godine. Rad na terenu u Evropi će se nastaviti do oktobra.

Kompletna slika

Preuzmite naš barometar za ljudski dodir vol. 2
Preuzmite PDF