Ljudski dodir tokom pandemije. Uticaj i delovanje.

Nova studija pokazuje da je dodir i dalje veoma važan za ljude širom sveta – uprkos virusu ili možda baš zbog njega. Prošlogodišnje istraživanje otkrilo je da 87% ljudi veruje da je ljudski dodir ključ srećnog, ispunjenog života. Ovogodišnja studija pokazuje da je taj broj blago porastao na 88%. Dalje, tri od četiri ispitanika navode da su tokom izolacije shvatili koliko je fizički dodir važan za zdravlje. Kao što podaci pokazuju, sve smo više svesni važnosti dodira u našem životu sada kada više ne možemo da stupamo u kontakt tako slobodno kao ranije, kada interakcija nije zahtevala složene mentalne proračune oko nivoa rizika. Ukratko, prisilna izolacija je istakla značaj ljudskog dodira za zdravlje i blagostanje.

Pre pandemije, ljudi bi imali manje kontakta sa drugima kada ne bi imali vremena ili kada nisu bili sigurni koja vrsta dodira je primerena u kojoj situaciji. Novi rezultati pokazuju da ove tradicionalne barijere danas gube na značaju. Generalno posmatrano, sve veći broj ljudi više vremena provodi kod kuće, i manje su zauzeti. Takođe ih manje brinu socijalne norme, s obzirom na to da većina zna da prilikom dodira postoji rizik od zaraze. Međutim, danas postoji više prepreka za dodir nego ikad ranije. Više od dve trećine ispitanika reklo je da danas postoji više barijera za dodir u odnosu na pre godinu dana.

Podaci pokazuju da smo kao društvo za sada prihvatili ove barijere i nismo u potrazi za drugim oblicima dodira. Četiri od pet ispitanika iz celog sveta je navelo da izbegava rituale poput rukovanja, ljubljenja ili kratkih zagrljaja. To se posebno odnosi na teško pogođene zemlje poput Brazila, Južne Afrike, Italije i Francuske, što pokazuje da su ljudi koji žive u zemljama koje su teško pogođene pandemijom posebno oprezne u pogledu ljudskog dodira.

U stvari, mnogi ispitanici rekli su da tokom pandemije imaju manje dodira kako sa osobama iz užeg ili unutrašnjeg kruga (porodica, partneri ili bliski prijatelji), tako i spoljašnjeg kruga koji čine kolege, poznanici, komšije. Više od trećine ispitanika je reklo da imaju manje dodira sa ljudima iz unutrašnjeg kruga, dok je 40% reklo da manje stupaju u fizički kontakt sa osobama iz spoljašnjeg kruga. Očekuje se da se dodir sa ljudima iz spoljašnjeg kruga dodatno smanji, jer se sve više ljudi izoluje i ograničava fizički kontakt na osobe iz domaćinstva. Smanjenje broja kontakta u najužem krugu u početku može izgledati kontraintuitivno, ali ne i kad se uzme u obzir broj ljudi koji žive sa starijim osobama, osobama sa narušenim imunitetom ili drugim osobama koje bi bile izloženi velikom riziku ako bi se razbolele, kao i činjenica da većina ljudi ne žive u istom domaćinstvu sa svojim bliskim prijateljima. Pored toga, u zemljama poput Italije, Južne Afrike i Južne Koreje, gde su na snazi bile stroge restriktivne mere, zabeleženo je značajno manje dodira u unutrašnjem, ali posebno u spoljašnjem krugu. U Italiji je više od polovine ispitanika navelo da im se broj fizičkih dodira sa osobama iz spoljašnjeg kruga smanjio u odnosu na prošlu godinu. U Južnoj Koreji 49% ispitanika je takođe reklo da je došlo do smanjenja tog broja, a u Južnoj Africi 46%. Južna Koreja je posebno zanimljiva jer su ljudi koji žive u toj zemlji i ranije imali manje kontakata u odnosu na druge zemlje, zbog čega je smanjenje broja dodira kod njih još dramatičnije.

Iznenađujuće je, međutim, da je oko polovine ispitanih ljudi reklo da se kod njih broj ljudskog dodira tokom pandemije nije značajno promenio. Ukupno 46% ispitanika na globalnom nivou je reklo da se broj dodira sa osobama iz unutrašnjeg kruga nije promenio u proteklih godinu dana, dok je 51% reklo da se broj dodira sa osobama iz spoljašnjeg kruga nije promenio. Da bismo razumeli takvu situaciju, moramo pažljivije da pogledamo podatke koji otkrivaju važne geografske razlike u broju dodira. U Nemačkoj, Australiji, Velikoj Britaniji i SAD-u ponašanje ljudi u vezi sa fizičkim dodirom se promenilo manje nego u drugim zemljama. Uprkos ozbiljnosti epidemije, manje ljudi je navelo promene u broju dodira sa osobama iz spoljašnjeg kruga, u poređenju sa drugim zemljama. U Nemačkoj je skoro dve trećine ljudi reklo da se njihov broj dodira sa osobama iz spoljašnjeg kruga nije promenio u poslednjih godinu dana. U Australiji, Velikoj Britaniji i SAD, više od polovine ispitanika je reklo isto. Jedno objašnjenje bi bile kulturološke razlike. Na osnovu našeg prethodnog globalnog istraživanja znamo da su Nemačka, Velika Britanija, Australija i SAD zemlje gde ljudi u najmanjoj meri ostvaruju fizički kontakt, pa je i očekivano da kod njih nema puno promena u ponašanju. Takođe je moguće da je u ovim zemljama došlo do manje primetnih promena u ponašanju ljudi zbog njihove sumnje u ozbiljnost pandemije i potrebu za restriktivnim merama.

Konačno, neke grupe su tokom pandemije imale više fizičkog kontakta nego ranije. Ljudi koji žive u domaćinstvima sa najmanje jednim detetom, kao i mladi od 16 do 19 godina, su skoro dva puta više navodili veći broj fizičkog kontakta sa najužim krugom (u poređenju sa drugim grupama), što nije iznenađujuće s obzirom na to da mnoge porodice sada provode više vremena zajedno. Međutim, mladi i samohrani roditelji takođe su gotovo dvostruko češće u kontaktu sa osobama iz šireg kruga. Čini se da je kod ovih grupa potreba za kontaktom sa ljudima i dodirom mnogo veća od straha od virusa ili prenošenja virusa na one koji bi mogli biti izloženiji riziku.

Iako pandemija nije gotova, ljudi širom sveta sa nestrpljenjem čekaju budućnost u kojoj će biti više mogućnosti za ljudski dodir. Nakon mnogo meseci provedenih u karantinu i prisilne društvene izolacije, podaci NIVEA istraživanja pokazuju da je pandemija ukazala na važnost dodira u našem životu i da bi mogla da bude lek protiv usamljenosti – mada će se način na koji ostvarujemo veze putem dodira verovatno promeniti u skorijoj budućnosti.

Prema dostupnim podacima, za ljudski dodir u postpandemijskom svetu biće važniji kvalitet od kvantiteta – drugim rečima, dodir sa bliskim ljudima. Više od trećine ispitanika iz celog sveta očekuje da češće ima dodir sa bliskim osobama kada se kriza završi. Ljudi takođe očekuju da će imati sve manje dodira sa osobama iz takozvanog spoljašnjeg kruga kako naše trenutne promene ponašanja budu postale trajne navike. Gotovo polovina ljudi u Brazilu, Južnoj Africi, Velikoj Britaniji, SAD-u i, naročito, u Italiji, očekuje da će imati više dodira sa najbližim osobama nakon krize, možda zato da bi se nadoknadilo izgubljeno vreme. Međutim, iako se očekuje da se dodir sa osobama koje nam nisu bliske smanji u odnosu na period pre pandemije, četvrtina mladih starosti 16-19 godina iz celog sveta čak dugoročno očekuje više dodira sa ljudima van njihovog užeg kruga ljudi. Nema sumnje, oni moraju mnogo toga da nadoknade i očigledno su nestrpljivi da dožive više dodira čim budemo mogli da srušimo zidove koje smo podigli zbog pandemije.

U svim grupama pandemija je dovela do toga da ljudi čeznu za dodirom „koža na kožu“, slično kao što i mi osećamo glad za hranom. U svim zemljama koje su učestvovale u istraživanju svaka treća osoba rekla je da je trenutni nivo ljudskog dodira u svakodnevnom životu prenizak, a troje od pet ispitanika želi da nakon krize nadoknadi trenutni nedostatak dodira. Pored toga, podaci pokazuju da ljudi jako čeznu za više ljudskog dodira nakon krize u visoko socijalnim zemljama koje su teško pogođene pandemijom, kao što su Brazil i Italija. Više od tri od četiri Brazilaca i skoro tri od četiri Italijana naveli su da zbog izolacije više nego ikad ranije žude za fizičkim kontaktom. Da li je to uopšte čudno? Niko od nas verovatno neće zaboraviti slike praznih ulica i napuštenih kafića tokom karantina u Italiji.

Jedno je jasno: možda će biti potrebno vreme da ponovo osetimo dodir u istoj meri kao i pre pandemije. Pandemija je već ostavila traga na našim srcima i umovima – a takođe i na našoj koži. Sada znamo kakav je osećaj kada ne možemo da dodirnemo one koje volimo, i kako izgleda izolacija i usamljenost kada dodira nema. Ako smo išta shvatili tokom krize, to je moć koju dodir ima, kao i njegov uticaj na emotivno, fizičko i mentalno zdravlje. U budućnosti, kada budemo mogli da se zagrlimo, rukujemo ili mazimo bez straha, ove trenutke povezanosti nećemo uzimati zdravo za gotovo. Provodićemo više vremena sa voljenima, učvrstićemo naše  veze i još jednom se povezati putem dodira.