Dodir mi je spasio život

Učitaj više

LJUDSKI DODIR NAS ZBLIŽAVA

Tempo savremenog života, virtuelno druženje i pandemija korona virusa lišavaju nas ljudskog dodira i čine da se osećamo usamljeno i izolovano. Naša inicijativa #CareForHumanTouch ima za cilj da podigne svest i inspiriše ljude da svoj svakodnevni život obogate ljudskim dodirom. 

 

MOĆ DODIRA

Šta se dešava u našem organizmu prilikom dodira?


1

Puls se smiruje a pritisak normalizuje


2

Ublažavaju se simptomi anksioznosti i depresije

 


3

Opada nivo hormona stresa

 


4

Nivo hormona sreće raste dok imuni sistem jača

“VREMENA SU TEŠKA I VIRUS NIJE BEZAZLEN. VRATIĆEMO DODIR U NAŠ ŽIVOT ČIM BUDEMO MOGLI JER JE DODIR NAŠ PRIRODNI NAČIN KOMUNIKACIJE.”

Dr. Cipi Štraus

Specijalista pedijatrije i neonatologije

Moć dodira je naučno dokazana

Dodir ublažava anksioznost kod dementnih osoba

Ukupno 163 studija u kojima je učestvovalo 25.000 pacijenata pokazale su da su multidisciplinarna nega, masaža i terapija dodirom efikasnije kod lečenja pacijenata nego tradicionalni antipsihotični lekovi.

Dodir koža-na-kožu pomaže prevremeno rođenim bebama

Istraživanja pokazuju da ukoliko je prevremeno rođena beba u stabilnom stanju dodir koža-na-kožu, srce-na-srce može da joj dodatno pomogne. Na osnovu 100 izvedenih studija, zaključeno je da držanje bebe u naručju na način poznat kao „kengurski zagrljaj“ može da smanji stopu smrtnosti kod prevremeno rođenih beba sa malom težinom za 36%.

Studija o usamljenosti

Studija u kojoj su učestvovali stariji Britanci pokazala je da usamljenost dva puta više utiče na zdravlje nego gojaznost, kao i da usamljeni ljudi starosti 50 godina i više imaju dva puta veći rizik od smrti u odnosu na one koji nisu usamljeni. Upravo zbog takvog rizika i zdravstvenih problema koji su posledica starenja starijim ljudima je potreban dodir mnogo više.

Dodir u sportu

Jedna američka etološka studija je kodirala fizički kontakt među igračima NBA tokom sezone 2008-2009. Kao što hipoteze i navode, veći stepen kontakta na početku sezone ima za rezultat bolji uspeh na kraju sezone, kako za pojedinačne igrače tako i za ceo tim.

Pronađite inspiraciju

Postoji mnogo načina na koje možete dodati svetu ljudski dodir. Isprobajte jedan od njih već danas.

Globalni izveštaj

Koliko je ljudski dodir prisutan u svakodnevnom životu

Svake godine, NIVEA sprovodi globalno istraživanje u kome učestvuje 11.000 ljudi. Evo jednog impresivnog zaključka: veliki broj ljudi skoro da nema fizički kontakt sa drugim ljudima. Pandemija Covid-19 je dodatno pogoršala ovu situaciju.

Procenat ispitanika na globalnom nivou koji se slaže sa tvrdnjom:
„Nisam imao/la nikakav fizički kontakt dan pre intervjua.“
[{"X":"1420","Y":"720","Color":null,"HotspotDetail":[{"Type":"HotspotText","Title":"","Copy":"\u003ch3\u003eUkupno 30% ispitanika nije doživelo fizički kontakt dan pre intervjua\u003c/h3\u003e\n\u003cp\u003eOvi podaci su vi\u0026scaron;i od svetskog proseka od 26%. U poređenju sa prethodnom godinom, ovaj broj je porastao za 4%. Izgleda da su mere fizičke distance smanjile fizički kontakt među ljudima u Australiji.\u003c/p\u003e\n\u003ch3\u003eUkupno 62% ljudi želi vi\u0026scaron;e zagrljaja\u003c/h3\u003e\n\u003cp\u003eOvaj podatak odgovara svetskom proseku od 61%.\u003c/p\u003e\n\u003ch3\u003eUkupno 60% ispitanika se oseća manje usamljeno dok pomažu drugima\u003c/h3\u003e\n\u003cp\u003eOvaj podatak potpuo odgovara svetskom proseku ispitanika koji se osećaju manje usamljeno dok pomažu drugima.\u003c/p\u003e\n\u003cdiv id=\"gtx-trans\" style=\"position: absolute; left: -6px; top: 191.219px;\"\u003e\n\u003cdiv class=\"gtx-trans-icon\"\u003e\u0026nbsp;\u003c/div\u003e\n\u003c/div\u003e","Link":{"Title":"","Url":""},"Button":null}]},{"X":"550","Y":"650","Color":null,"HotspotDetail":[{"Type":"HotspotText","Title":"","Copy":"\u003ch3\u003eUkupno 21% ispitanika nije doživeo fizički kontakt dan pre intervjua\u003c/h3\u003e\n\u003cp\u003eČini se da su mere fizičke distance duboko uticale na ljude u Brazilu. Broj se povećao sa 12% na 21% u toku jedne godine.\u003c/p\u003e\n\u003ch3\u003eUkupno 78% ljudi želi vi\u0026scaron;e zagrljaja\u003c/h3\u003e\n\u003cp\u003eOvaj broj je daleko vi\u0026scaron;i od svetskog proseka. Izgleda da ljudima u Brazilu nedostaje dodir vi\u0026scaron;e nego ispitanicima u drugim zemljama.\u003c/p\u003e\n\u003ch3\u003eUkupno 88% ispitanika se oseća manje usamljeno dok pomažu drugima\u003c/h3\u003e\n\u003cp\u003eUkupno 60% ispitanika \u0026scaron;irom sveta navodi da se osećaju manje usamljeno dok pomažu drugima. U Brazili je ovaj broj daleko veći: 88% ispitanika se slaže sa navodom da se osećaju manje usamljeno dok pomažu drugima.\u003c/p\u003e\n\u003cdiv id=\"gtx-trans\" style=\"position: absolute; left: -32px; top: 147.219px;\"\u003e\n\u003cdiv class=\"gtx-trans-icon\"\u003e\u0026nbsp;\u003c/div\u003e\n\u003c/div\u003e","Link":{"Title":"","Url":""},"Button":null}]},{"X":"420","Y":"350","Color":null,"HotspotDetail":[{"Type":"HotspotText","Title":"","Copy":"\u003ch3\u003eUkupno 26% ispitanika nije doživelo fizički kontakt dan pre intervjua\u003c/h3\u003e\n\u003cp\u003eOvi podaci su blizu svetskog proseka od 26%. U poređenju sa prethodnom godinom, ovaj broj je porastao za 5%. Izgleda da su mere fizičke distance negativno uticale na fizički kontakt među ljudima u SAD.\u003c/p\u003e\n\u003ch3\u003eUkupno 60% ljudi želi vi\u0026scaron;e zagrljaja\u003c/h3\u003e\n\u003cp\u003eOvaj podatak odgovara svetskom proseku od 61%.\u003c/p\u003e\n\u003ch3\u003eUkupno 63% ispitanika se oseća manje usamljeno dok pomažu drugima\u003c/h3\u003e\n\u003cp\u003eUkupno 60% ispitanika \u0026scaron;irom sveta navodi da se osećaju manje usamljeno dok pomažu drugima.\u0026nbsp; U Sjedinjenim Američkim Državama, 63% ispitanika se slaže sa ovim navodom.\u003c/p\u003e\n\u003cdiv id=\"gtx-trans\" style=\"position: absolute; left: -16px; top: 162.219px;\"\u003e\n\u003cdiv class=\"gtx-trans-icon\"\u003e\u0026nbsp;\u003c/div\u003e\n\u003c/div\u003e","Link":{"Title":"","Url":""},"Button":null}]},{"X":"780","Y":"470","Color":null,"HotspotDetail":[{"Type":"HotspotText","Title":"","Copy":"\u003ch3\u003eUkupno 21% ispitanika nije doživeo fizički kontakt dan pre intervjua\u003c/h3\u003e\n\u003cp\u003eOvi podaci su neizmenjeni u odnosu na pro\u0026scaron;lu godinu. Izgleda da mere fizičke distance nisu uticali na ljudski dodir. Jedno moguće obja\u0026scaron;njenje je da su ljudi vi\u0026scaron;e vremena provodili kod kuće sa porodicom i prijateljima.\u003c/p\u003e\n\u003ch3\u003eUkupno 59% želi vi\u0026scaron;e zagrljaja\u003c/h3\u003e\n\u003cp\u003eOvaj podatak je malo niži u odnosu na svetski prosek od 61%\u003c/p\u003e\n\u003ch3\u003eUkupno 59% ispitanika se oseća manje usamljeno dok pomažu drugima\u003c/h3\u003e\n\u003cp\u003eOvaj podatak odgovara ukupnom svetskom proseku od 60%.\u003c/p\u003e\n\u003cdiv id=\"gtx-trans\" style=\"position: absolute; left: -15px; top: 162.219px;\"\u003e\n\u003cdiv class=\"gtx-trans-icon\"\u003e\u0026nbsp;\u003c/div\u003e\n\u003c/div\u003e","Link":{"Title":"","Url":""},"Button":null}]},{"X":"1020","Y":"170","Color":null,"HotspotDetail":[{"Type":"HotspotText","Title":"","Copy":"\u003ch3\u003eUkupno 27% ispitanika nije doživelo fizički kontakt dan pre intervjua\u003c/h3\u003e\n\u003cp\u003eU poređenju sa prethodnom godinom, ovaj rezultat je niži za jedan procenat. U Nemačkoj veliki broj ljudi nije osetio nikave promene od uvođenja restriktivnih pandemijskih mera kada je u pitanju ljudski dodir. Jedno moguće obja\u0026scaron;njenje je da su ljudi vi\u0026scaron;e vremena provodili kod kuće sa porodicom i prijateljima.\u003c/p\u003e\n\u003ch3\u003e60% ljudi želi vi\u0026scaron;e zagrljaja\u003c/h3\u003e\n\u003cp\u003eOvaj podatak odgovara ukupnom svetskom proseku od 61%\u003c/p\u003e\n\u003ch3\u003e44% ispitanika se oseća manje usamljeno dok pomažu drugima\u003c/h3\u003e\n\u003cp\u003eUkupno 60% ispitanika \u0026scaron;irom sveta navodi da se osećaju manje usamljeno dok pomažu drugima. U Nemačkoj se samo 44% ispitanika slaže sa ovim navodom.\u003c/p\u003e","Link":{"Title":"","Url":""},"Button":null}]},{"X":"930","Y":"320","Color":null,"HotspotDetail":[{"Type":"HotspotText","Title":"","Copy":"\u003ch3\u003eUkupno 26% ispitanika nije doživelo fizički kontakt dan pre intervjua\u003c/h3\u003e\n\u003cp\u003eOvi podaci su u skladu sa svetskim prosekom od 26%. U poređenju sa prethodnom godinom, ovaj broj je porastao sa 7% na 26%. Izgleda da su mere fizičke distance kod ljudi u Italiji povećale potrebu za fizičkim kontaktom.\u003c/p\u003e\n\u003ch3\u003eUkupno 71% ljudi želi vi\u0026scaron;e zagrljaja\u003c/h3\u003e\n\u003cp\u003eItalijanima nedostaje fizički kontakt mnogo vi\u0026scaron;e nego ljudima u drugim zemljama.\u003c/p\u003e\n\u003ch3\u003eUkupno 64% ispitanika se oseća manje usamljeno dok pomažu drugima\u003c/h3\u003e\n\u003cp\u003eUkupno 60% ispitanika \u0026scaron;irom sveta navodi da se osećaju manje usamljeno dok pomažu drugima. U Italiji, 64% ispitanika se slaže sa ovim navodom.\u003c/p\u003e\n\u003cdiv id=\"gtx-trans\" style=\"position: absolute; left: -40px; top: 162.219px;\"\u003e\n\u003cdiv class=\"gtx-trans-icon\"\u003e\u0026nbsp;\u003c/div\u003e\n\u003c/div\u003e","Link":{"Title":"","Url":""},"Button":null}]},{"X":"1000","Y":"720","Color":null,"HotspotDetail":[{"Type":"HotspotText","Title":"","Copy":"\u003ch3\u003eUkupno 25% ispitanika nije doživelo fizički kontakt dan pre intervjua\u003c/h3\u003e\n\u003cp\u003eOvi podaci su blizu svetskog proseka od 26%. U poređenju sa prethodnom godinom, ovaj broj je naglo porastao sa 16% na 25%. Izgleda da su mere fizičke distance negativno uticale na fizički kontakt među ljudima u Južnoj Africi.\u003c/p\u003e\n\u003ch3\u003eUkupno 61% ljudi želi vi\u0026scaron;e zagrljaja\u003c/h3\u003e\n\u003cp\u003eOvaj broj u potpunosti odgovara svetskom proseku.\u003c/p\u003e\n\u003ch3\u003eUkupno 67% ispitanika se oseća manje usamljeno dok pomažu drugima\u003c/h3\u003e\n\u003cp\u003eUkupno 60% ispitanika \u0026scaron;irom sveta navodi da se osećaju manje usamljeno dok pomažu drugima. U Južnoj Africi, 67% ispitanika se slaže sa ovim navodom.\u003c/p\u003e\n\u003cdiv id=\"gtx-trans\" style=\"position: absolute; left: -30px; top: 162.219px;\"\u003e\n\u003cdiv class=\"gtx-trans-icon\"\u003e\u0026nbsp;\u003c/div\u003e\n\u003c/div\u003e","Link":{"Title":"","Url":""},"Button":null}]},{"X":"1400","Y":"420","Color":null,"HotspotDetail":[{"Type":"HotspotText","Title":"","Copy":"\u003ch3\u003eUkupno 36% ispitanika nije doživelo fizički kontakt dan pre intervjua\u003c/h3\u003e\n\u003cp\u003eOva procenat je mnogo vi\u0026scaron;i u odnosu na svetski prosek i najvi\u0026scaron;i je u na\u0026scaron;em istraživanju. On odražava visok stepen po\u0026scaron;tovanja restriktivnih pandemijskih mera u Južnoj Koreji.\u003c/p\u003e\n\u003ch3\u003eUkupno 36% ljudi želi vi\u0026scaron;e zagrljaja\u003c/h3\u003e\n\u003cp\u003eZanimljivo je da je ovaj procenat mnogo manji od proseka od 61%.\u003c/p\u003e\n\u003ch3\u003eUkupno 39% ispitanika se oseća manje usamljeno dok pomažu drugima\u003c/h3\u003e\n\u003cp\u003eUkupno 60% ispitanika \u0026scaron;irom sveta navodi da se osećaju manje usamljeno dok pomažu drugima. U Južnoj Koreji, samo 39% ispitanika se slaže sa ovim navodom.\u003c/p\u003e\n\u003cdiv id=\"gtx-trans\" style=\"position: absolute; left: -16px; top: 191.219px;\"\u003e\n\u003cdiv class=\"gtx-trans-icon\"\u003e\u0026nbsp;\u003c/div\u003e\n\u003c/div\u003e","Link":{"Title":"","Url":""},"Button":null}]},{"X":"700","Y":"200","Color":null,"HotspotDetail":[{"Type":"HotspotText","Title":"","Copy":"\u003ch3\u003eUkupno 26% ispitanika nije doživelo fizički kontakt dan pre intervjua\u003c/h3\u003e\n\u003cp\u003eU poređenju sa prethodnom godinom, ovaj rezultat je niži za tri procenta. Jedno moguće obja\u0026scaron;njenje je da su ljudi u Velikoj Britaniji vi\u0026scaron;e vremena provodili kod kuće sa porodicom i prijateljima.\u003c/p\u003e\n\u003ch3\u003eUkupno 63% želi vi\u0026scaron;e zagrljaja\u003c/h3\u003e\n\u003cp\u003eOvaj podatak je malo vi\u0026scaron;i u odnosu na svetski prosek od 61%\u003c/p\u003e\n\u003ch3\u003eUkupno 60% ispitanika se oseća manje usamljeno dok pomažu drugima\u003c/h3\u003e\n\u003cp\u003eOvaj podatak odgovara ukupnom svetskom proseku ispitanika koji su osetili manji osećaj samoće dok su pomagali drugima.\u003c/p\u003e\n\u003cdiv id=\"gtx-trans\" style=\"position: absolute; left: -7px; top: 191.219px;\"\u003e\n\u003cdiv class=\"gtx-trans-icon\"\u003e\u0026nbsp;\u003c/div\u003e\n\u003c/div\u003e","Link":{"Title":"","Url":""},"Button":null}]}]

"DVA PRIJATELJA SEDE U KAFIĆU. BROJ DODIRA U ENGLESKOJ: NULA. U SAD: DVA. U PORTORIKU: 180."

Sidni M. Žurar

Psiholog

Neverbalna komunikacija

Međunarodni jezik dodira

Kada vas dodirne neko na prijateljski način, to možete doživeti kao prijatno, ali i kao nerpijatno iskustvo. Iako je dodir univerzalni jezik i prvi jezik koji učimo, može se različito percipirati u različitim delovima sveta. Na primer:
[{"X":"1230","Y":"705","Color":null,"HotspotDetail":[{"Type":"HotspotText","Title":"","Copy":"\u003ch3 style=\"text-align:left;\"\u003eU Evropi, Severnoj i Južnoj Americi, rukovanje je uobičajen pozdrav\u0026nbsp;\u003c/h3\u003e\n\u003cp style=\"text-align:left;\"\u003eNa ovaj način se pozdravljaju mledi i stari, mu\u0026scaron;karci i žene, zaposleni i njihovi nadređeni.\u003c/p\u003e\n\u003ch3 style=\"text-align:left;\"\u003eU arapskim zemljema, hijerarhija među ljudima određuje pozdrav\u003c/h3\u003e\n\u003cp style=\"text-align:left;\"\u003eMu\u0026scaron;karci se obično pozdravljaju laganim rukovanjem i pogledom u oči. Ukoliko je prisutno vi\u0026scaron;e ljudi, prvo se pozdravlja domaćin, zatim najstarija osoba, a zatim i ostali prisutni.\u003c/p\u003e\n\u003ch3 style=\"text-align:left;\"\u003eU mnogim azijskim zemljama, naklon je veoma čest pozdrav.\u003c/h3\u003e\n\u003cp style=\"text-align:left;\"\u003eU Japanu je stisak ruke veoma slab i praćen je blagim naklonom u znak po\u0026scaron;tovanja i kratkim kontaktom očima koji nije uvek obavezan.\u003c/p\u003e\n\u003ch3 style=\"text-align:left;\"\u003eRukovanje u Africi treba da bude čvrsto i često traje dugo\u003c/h3\u003e\n\u003cp style=\"text-align:left;\"\u003eU Namibiji se prilikom rukovanja ukr\u0026scaron;taju palčevi. U Liberiji ljudi se pozdravljaju pljeskanjem dlanova a zatim veoma složenim pucketanjem prstiju. U istočnoj i južnoj Africi, desni lakat se drži iznad leve ruke tokom rukovanja u znak po\u0026scaron;tovanja.\u003c/p\u003e","Link":{"Title":"","Url":""},"Button":null}]},{"X":"890","Y":"715","Color":null,"HotspotDetail":[{"Type":"HotspotText","Title":"","Copy":"\u003ch3 style=\"text-align:left;\"\u003eU Evropi, severnoj i južnoj Americi, rukovanje je uobičajen pozdrav - čak i izemđu mu\u0026scaron;karaca i žena\u003c/h3\u003e\n\u003cp style=\"text-align:left;\"\u003eU nekim zemljama, kao \u0026scaron;to su Italija ili Rusija, mu\u0026scaron;karac čeka da se žena prva rukuje sa njim.\u003c/p\u003e\n\u003ch3 style=\"text-align:left;\"\u003eU arapskim zemljema, žene se ili ne pozdravljaju ili je pozdrav vrlo diskretan\u003c/h3\u003e\n\u003cp style=\"text-align:left;\"\u003eKlimanje glavom je sasvim dovoljno za pozdrav. Ovde je takođe pravilo da mu\u0026scaron;karac treba sa sačeka da žena prva stisne njegovu ruku. Međutim, obično rukovanje je potpuno uobičajen pozdrav među ženama.\u003c/p\u003e\n\u003ch3 style=\"text-align:left;\"\u003eRukovanje kao pozdrav je prilično neuobičajeno u Aziji i zamenjuje ga naklon\u003c/h3\u003e\n\u003cp style=\"text-align:left;\"\u003eRedosled pozdrava u Aziji uvek je u skladu sa rangom osobe. To znači da se prvo pozdravljaju najstarije ili osobe sa najvi\u0026scaron;im rangom, a zatim oni koji su jednaki po staležu ili starosti. Pol nije od važnosti.\u003c/p\u003e\n\u003ch3 style=\"text-align:left;\"\u003eNajče\u0026scaron;ći pozdrav na afričkom kontinentu je rukovanje\u003c/h3\u003e\n\u003cp style=\"text-align:left;\"\u003eStisak ruke treba da bude čvrst i treba da pogledate drugu osobu u oči. U nekim delovima Afrike, fizički kontakt između žena i mu\u0026scaron;karaca nije uobičajen.\u003c/p\u003e","Link":{"Title":"","Url":""},"Button":null}]},{"X":"843","Y":"288","Color":null,"HotspotDetail":[{"Type":"HotspotText","Title":"","Copy":"\u003ch3 style=\"text-align:left;\"\u003ePoljubac u obraz je običaj koji ima različite varijante i prisutan je i u Evropi, ali i u centralnoj i južnoj Americi.\u0026nbsp;\u003c/h3\u003e\n\u003cp style=\"text-align:left;\"\u003eBroj poljubaca se razlikuje u različitim zemljama. U Austriji je uobičajen poljubac u svaki obraz, dok je u \u0026Scaron;vajcarskoj i Francuskoj, običaj tri poljupca. U Belgiji, međutim, običaj je jedan poljubac, dok je u Argentini čak četiri poljupca.\u003c/p\u003e\n\u003ch3 style=\"text-align:left;\"\u003eU arapskim zemljama, poljubac u obraz je uobičajen pozdrav među ljudima istog pola\u003c/h3\u003e\n\u003cp style=\"text-align:left;\"\u003eŽene u Sudanu se ponekada ljube tri puta u obraz kada se pozdravljaju.\u003cbr /\u003e\nU Siriji, zagrljaj ili poljubac u svaki obraz može da bude neformalni pozdrav za osobu istog pola.\u003c/p\u003e\n\u003ch3 style=\"text-align:left;\"\u003eU Aziji, ljubljenje u obraz nije primeren oblik pozdrava.\u003c/h3\u003e\n\u003cp style=\"text-align:left;\"\u003eU Tajlandu, na primer, glava je najvi\u0026scaron;i deo tela i, kako Tajlanđani smatraju, sredi\u0026scaron;te du\u0026scaron;e, tako da nikada ne smete dodirivati nekome glavu, čak ne ni maloj deci.\u003c/p\u003e","Link":{"Title":"","Url":""},"Button":null}]},{"X":"1193","Y":"291","Color":null,"HotspotDetail":[{"Type":"HotspotText","Title":"","Copy":"\u003ch3 style=\"text-align:left;\"\u003eZagrljaj je uobičajen među prijateljima\u003c/h3\u003e\n\u003cp style=\"text-align:left;\"\u003eZargrljaj je u nekim kulturama manje, a u nekim vi\u0026scaron;e prihvaćen. Važna je i uloga pola pa se, na primer, u Americi, če\u0026scaron;će grle žene nego mu\u0026scaron;karci. Prema zakonima o uznemiravaju neki oblici fizičkog kontakta su zabranjeni ukoliko se mogu protumačiti kao intimni.\u003c/p\u003e","Link":{"Title":"","Url":""},"Button":null}]}]

AKTUELNE TEME

EPIDEMIJA USAMLJENOSTI

Milenijalci su više povezani, ali u isto vreme i usamljeni.

Postoji rešenje! Razgovarali smo sa Derikom Feldmanom o usamljenosti, njenim uzrocima i kako možemo da je sprečimo.

DA LI STE ZNALI…

kaže da fizički dodir nije prisutan svakog dana u njihovom životu

navodi da im nedostaje dodir i žele da nadoknade

navodi da su tokom izolacije shvatili koliko je važan ljudski dodir za njihovo zdravlje

navodi da se osećaju usamljeno kada im nedostajte ljudski dodir

kaže da je se zbog izolacije oseća usamljenije nego ikada ranije

navodi da se zbog nedostataka ljudskog dodira osećaju usamljeno čak i ako imaju mnogo kontakata na društvenim mrežama